Ћирилица | Latinica | English
Небо вечерас
Београд, 2017-04-23
Небо вечерас - factor15
Ефемериде: Сунце и Месец
Београд, 2017-04-23
Сунце
Месец: 0%
Google претрага
Претражите нашу презентацију по кључним речима...


powered by Google™ 

ВЕСТИ ИЗ АСТРОНОМИЈЕ


Припрема: мр Наташа Станић, Управник Народне опсерваторије и Планетаријума Aстрономског друштва „Руђер Бошковић“

САДРЖАЈ:

ЧУДНИ ОБЛАЦИ НА СЕВЕРНОМ ПОЛУ САТУРНА

Облаци необичне хексагоналне структуре у области северног пола Сатурна снимљени су 27. марта 2007. године у видљивој и инфрацрвеној области спектра са орбитера Касини. ...

МОРА И ЈЕЗЕРА НА ТИТАНУ

Радари орбитера Касини 13. марта 2007. године открили су до сада највеће језеро на Сатурновом месецу Титану. ...

ПОТРАГА ЗА ПЛАНЕТАМА СЛИЧНИМ ЗЕМЉИ?...

СНАЖНЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ НА СУНЦУ...

ЧУДНИ ОБЛАЦИ НА СЕВЕРНОМ ПОЛУ САТУРНА

постављено: 04.04.2007.

Касинијеви инфрацрвени и оптички спектрометри открили су необичну структуру у атмосфери Сатурна чак 75 км испод уобичајеног слоја облака и магле од амонијака, где је атмосферски притисак три пута већи од Земљиног. Снимци су направљени са удаљености од 905 000 км изнад облака у северној поларној области и показују да се ради о готово правилном шестоуглу (хексагоналном облику). У периоду снимања 30. октобар - 11. новембра 2006. године хексагонална структура облака, за које се поретпоставља да су од амонијака, хидросулфата и воде (у траговима), није се значајно мењала.

Плава боја на снимцима последица је светлости коју емитују молекули из виших слојева Сатурнове атмосфере побуђени брзим наелектрисаним честицама које због јаког магнетног поља улећу у ниже слојеве атмосфере у поларној области.

Ауроре на планетама џиновима које се виде на истим снимцима (много јаче и спектакуларније од сличних појава на Земљи) такође су последица зрачења молекула и атома у атмосфери који су побуђени кретањем наелектрисаних честица у јаким магнетним пољима.

Топлотно зрачење које настаје у унутрашњости ове џиновске планете региструје се у инфрацрвеној области, на таласној дужини од 5 микрона (приближно седам пута већој од таласних дужина видљивих људским оком). Црвена боја на снимцима потиче од ове топлотне емисије из дубоке унутрашњости, док облаци у нижим слојевима атмосфере блокирају зрачење па се њихова структура јасно оцртава у виду силуете шестоугла.

На јужном полу Сатурна регистрован је џиновски ураган који личи на велико планетарно око, док се, из за сада непознатих разлога, око северног пола јављају ови хексагонални облаци.

Хексагоналне облаке открио је још Војаџер 1980 године. Војаџерови снимци поларних облака били су направљени из неповољног угла за посматрање и због тога све до мисије Касинија није било јасно о каквој појави је реч.

(према http://saturn.jpl.nasa.gov и http://www.lpl.arizona.edu)

МОРА И ЈЕЗЕРА НА ТИТАНУ

постављено: 04.04.2007.

Највећи Сатурнов сателит Титан је, поред Земље, једино тело Сунчевог система са сопственом атмосфером, језерима и морима на површини.

Снимци са јужне Титанове хемисфере показују тамну површину - терен прошаран динама и светлијим брежуљцима. Дине најчешће прекривају брежуљке, мада су откривене и око необичне структуре налик расцветалој ружи пречника 70-так километара.

Како се иде ка северним областима, све чешће се појављују знаци који су последица утицаја течног материјала на обликовање површине - канали, кањони и структуре налик на речна корита и депресије (већа удубљења). Ове депресије сличне су појавама у области такозваних великих језера у Северној Америци.

У области снимљеној у близини Титановог пола види се далеко највећи број језера која су до сада откривена. У једно од тих језера кроз равницу дотиче велика титанска река, дуга преко 200 км, широка 100 м - 1000 м.

Радари орбитера Касини 22. фебруара 2007. године открили су до сада највеће језеро на Титану, површине око 100 000 км2, које прекрива 0.12 % укупне површине Титана (ради поређења, Црно море заузима 0.085 % укупне површине Земље). Због његове величине, неки научници називају га и Титанским морем.

Како говоре слике са површине Титана, други по величини сателит у Сунчевом систему, помало је налик нашој планети. Да ли су та језера, мора, кањони… имало слични земаљским? Од чега су? Какви услови владају на Титану? - Језера и мора су од угљоводоника - метана и етана, температуре су испод 170° Ц. Атмосфера је густа и непрозирна чак и за најбоље телескопе, садржи метан, етан, азот и хемијске елементе за које се сумња да су органског порекла.

Атмосферски притисак је 60% већи од атмосферског притиска на Земљи (што је отприлике притисак који постоји на дну базена).

Главни задатак мисије Касини је да 74 пута обиђе око Сатурна и да направи 44 блиска пролаза Титану. Свеже вести о највећем од 56 до сада откривених Сатурнових сателита стићиће након следећег блиског пролаза летелице Касини која ће надлетети поларну област Титана 10. априла 2007. године.

___
***Титан је открио дански астроном Кристијан Хајгенс 1655. године, кружи око Сатурна на удаљености од 1 200 000 км и потребно му је 16 дана да обиђе пун круг око матичне планете. Пречник му је 2 575 км, други је сателит по величини у Сунчевом систему, одмах после Ганимеда. Већи је од Месеца и планете Меркур.

(према http://saturn.jpl.nasa.gov)

ПОТРАГА ЗА ПЛАНЕТАМА СЛИЧНИМ ЗЕМЉИ?

постављено: 28.03.2007.

Први свемирски телескоп чија је намена трагање за планетама Земљиног типа почео је са посматрањима у фебруару ове године. Телескоп Француске свемирске агенције, COROT, дуг је свега 27 цм и носи четири CCD камере осетљиве на најслабије промене интензитета светлости звезда. Два главна посматрачка периода ове космичке мисије трају по сто педесет дана – летња посматрачка зона је област у правцу центра Млечног Пута, док је зимска зона посматрања у супротном смеру – ка звездама на рубу наше Галаксије.

COROT је лансиран двадесет седмог децембра прошле године и има кружну поларну орбиту на висини од 896 км изнад површине Земље.

(према http://smsc.cnes.fr/COROT)

СНАЖНЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ НА СУНЦУ

постављено: 28.03.2007.

Почетком месеца марта сателит SOHO, заједнички пројекат Европске свемирске агенције и агенције NASA, посматрао је сунчеву пегу број 944 која се појавила иза источног сунчевог руба – по пети пут! Просечна пега живи до месец дана, док је пега број 944 преживела пет циклуса сунчеве ротације, четири пута дуже од просека.

Пре три месеца из ове пеге појавио се јак бљесак, један од наснажнијих флерова у последњих 25 година. Изнад активног региона обично се види и млаз честица који у луку прати линије магнетног поља Сунца. На снимцима је, ради поређења, дата и Земља.

Први свемирски телескоп који је испратио цео сунчев циклус од 11,1 година је соларна свемирска опсерваторије SOHO, лансирана децембра 1995. године.

(према http://www.nasa.gov)