Ћирилица | Latinica | English

Фотометрија потпуног помрачења Месеца 2003-11-09

Са жељом да се помрачење Месеца од 2003-11-08/09 испрати фотометријски конструисан је једноставан фотометар са којим је требало регистровати промену сјаја Месеца током помрачења.

На улазу фотометра се налазио објектив отвора 100 mm и жижне даљине око 165 mm, док је као сензитивни елемент употребљен фотоотпорник, непознатих карактеристика, пречника пријемне површине од 6 mm. Како је пречник Месеца пројектованог у жижи: D = F / 110, тј. 1.5 mm то је видно поље овог фотометра око 2°. То је веома битно јер се тиме поред Месеца обухвата и његова непосредна околина па је у мерење укључено и његово дифузно зрачење. Очитавање је вршено класичним унимером, на сваких 30s, при чему се одређивала промена отпорности у функцији сјаја. Како је "отпорност мрака" фотоотпорника надилазила горњи опсег омметра од 2MΩ било је неопходно са њим паралелно везати отпорник од 2MΩ, чиме се постигло да та вредност буде и максимална. Тако је отпор при dark frame-у врло мало варирао око 1986kΩ, а најнижи забележени интензитет је био 1981kΩ. Сам унимер је био напајан из батерије од 9V везане преко импровизованог тастера којим се заправо укључивао пред свако очитавање.

Да би се обезбедило праћење инструмент је био постављен на телескоп, код противтега. Мерење је почело непосредно пред контакт са сенком, у 0h 20m 00s по UT-у, ипак током кратког прелиминарног мерења констатована је осетна разлика између сјаја непомраченог Месеца и Месеца у полусенци.
Кликните овде за већу слику...Резултат мерења је приказан на графику. Оно што скреће пажњу је издигнути плато на самом почетку који је последица инструменталне грешке при чему је део криве транслиран навише. Како је између III и IV контакта дошло до наглог подизања густе магле то је мерење ту прекинуто, што се и види са графика. Ипак, с обзиром на веома лоше временске прилике данима пре и након помрачења права је срећа да је током ноћи када се помрачење одиграло било довољно дуго ведро да се забележе икакви резултати.

Како смо посматрали транзит Венере

Први пут после 1882. године, Венера се на својој путањи око Сунца нашла у таквом положају да је њено кретање било могуће посматрати директно са Земље. Прецизније речено, читав ток транзита био је видљив из Европе, североисточне и централне Африке (и једног дела Јужне Африке), и Азије.

Транзит Венере чланови нашег друштва пратили су са Народне опсерваторије, из Липовичке суме, Вршца, Бања Луке и Лајдена (Leiden) у Холандији.

На Народној опсерваторији, на дан транзита 08. јуна 2004. године, већ од 7 часова, почело је окупљање. На кулу је, на "дочек Венере" међу првима стигла проф др Јелена Милоградов-Турин, председник друштва. Током транзита, поред проф Милоградов, поред телескопа су били Милан Јеличић (секретар), мр Наташа Станић (в.д. управника НО), Владимир Ненезић (руководилац посматрачког програма НО) и чланови Бојан Ђорђевић и Милан Новаковић. Иван Плавшић је на улазу дочекивао посетиоце, који ни после IV контакта нису престали да долазе са надом да ће посматрати Венеру. Укупно је било више од 230 људи који су пратили овај "Венерин плес" преко бљештавог Сунчевог диска.

Владимир Ненезић поставио је сву потребну апаратуру за посматрање са заштитним филтерима и сви су са узбуђењем очекивали да црни Венерин круг додирне Сунце. После првог контакта, Венера је започела да пуже преко Сунца, и након другог контакта се јасно и лепо видела, све до трећег контакта. Баш у тренуцима када је њен круг био најближи центру Сунчевог диска, људи су некако одједном "навалили" и тераса наше куле убрзо је постала тесна.

За ову појаву била је веома заинтересована и потпредседница скупштине града Београда, Ребека Божовић, која се одмах одазвала на наш позив за посматрање. И као да јој је било жао сто Венера "тако брзо" одлази, трудила се да што висе пута провири кроз телескоп.

Екипа новинара телевизије Студија Б била је најбржа и најефикаснија у информисању гледалаца о транзиту Венере, мада је и велики број радио станица тражио објашњења ове појаве путем директних укључивања. Радио Бања Лука је овој појави посветио чак 10 минута свог програма.

Интересантно је да је и фирма "Ericsson D. O." из Београда организовано посетила нашу опсерваторију, можда у намери да траже погодна места за своје "базне станице"...

Први и други контакт су били повољнији за посматрање од трећег и четвртог, због мале висине Сунца над хоризонтом.

Посетиоци су за посматрање Сунца и Венере (њихових правих привидних пречника) могли да користе и комад нагарављеног стакла, као и атестиране наочаре специјално дизајниране за потпуно помрачење Сунца 11. августа 1999.

За све заинтересоване грађане, слушаоце Курса астрономије за поцетнике, чланове друштва и сараднике НО, у сарадњи са Природњачким друштвом "Геа" из Вршца, наше друство организовало је тродневни астрономско-планинарски излет у Вршац.

Екипу од 18 чланова експедиције предводио је Александар Оташевић. Полазак експедиције био је у недељу, 6. јуна у 15 часова. У планинарски дом на Широком билу (југоисточна падина Вршачког брега), у подножје Лисичје главе смештена је цела екипа. Део екипе је одмах кренуо на успон на Ђаков врх, одакле је посматрана панорама Вршачких планина.

У понедељак пре подне једна група кренула је на успон на Лисичју главу (595 m), други по висини врх Вршачких планина и други у Војводини (највиши је Гудурички врх са 640 m).

Природњачко друштво “Геа” организовало је IV вршачке астрономске сусрете, који су трајали два дана.

Првог дана сусрета, у понедељак 7. јуна, у Вршачкој гимназији одржана су три предавања:

  • Транзити уопште и Венерин транзит 8. јуна 2004. (Драган Лазаревић),
  • Летови космичких сонди на Венеру (Драган Лазаревић),
  • Венера - Земљина сестра (Александар Оташевић).

У вечерњим часовима организована је посета Вршачкој кули, са које је посматрана ноћна панорама Вршца.

На дан транзита, у уторак рано ујутру, почело је посматрање са помоћног фудбалског терена градског стадиона у Вршцу. Ту су била постављена два инструмента - релфектор Смит - Касегренов Celestron од 200/2000 mm и рефрактор аустроугарске производње, атрактивног изгледа са монтажом, тубусом и стативом од дрвета, 10/1500 mm, стар око једног века. Читав ток појаве пратило је укупно око тридесет људи. Појаву су коментарисали Драган Лазаревић и Лазар Михаилов (поред Целестрона), и Александар Оташевић (поред рефрактора). По завршетку посматрања поново је посећена Вршачка кула, затим и манастир Месић (у истоименом селу, у подножју Вршачких планина). По повратку у град, посећен је Градски музеј (где је организована изложба дечијих ликовних радова) - "Апотека на степеницама". На првом "степенику" је најстарија апотека на тлу Србије, са музејским примерцима вага из XVIII века , апотекарским посудама и витринама и пултом за издавање лекова. На другом спрату је легат вајара Зорана Петровића са металним скулптурама, а на трећем су оригинална дела Паје Јовановића.

Излет се 8. јуна у 19 часова завршио испред Планетаријума.

У Лајдену су транзит Венере пратили Владан Челебоновић и Горан Павичић (чланови председништва Друства) и Еди Бон, члан Друства, и то са више посматрацких пунктова. Први пункт је био хотел "Бастион", на коме је био постављен SOLARSCOPE инструмент (власништво једног госта хотела, такође учесника Workshop-а).

За време максималног приближења Венере центру Сунчевог диска, посматрано је са једног од многобројних градских мостова. Мост се налази у непосредној близини општине Лајден и веома је интересантан јер је потпуно наткривен. Телескопи су били монтирани на огради моста - и то два телескопа рефрактора. На једном од њих приказивана је само пројекција Сунца са пројекцијом Венериног диска, док је други био повезан са дигиталном камером, чија је слика приказивана на великом платну. У току посматрања било је организовано предавање о транзиту и општим особинама Венере (уз презентацију у PowePoint-у). Велики број људи доносио је на место посматрања телескопе кућне израде различитих пречника објектива, као и наочаре за посматрање. Публика се на мосту веома брзо смењивала, али у просеку је у сваком тренутку било најмање педесетак људи.

Крај транзита Челебоновић, Павичић и Бон посматрали су са крова "Лоренц" института, телескопом рефрактором пречника објектива од 6 cm. Катедра за за астрономију "Лоренц" института је организовала праћење читавог тока транзита за све запослене на институту и све госте института. Атмосфера је била стабилна, небо кристално чисто, тако да су се за време пролаза видели сви детаљи - "капљица" и сви контакти. Сам лик Венере је био веома оштар. Слика је такође била пројектована на бели папир. "High-tech" варијанта је била да се преко интернета посматрају снимци које је на мрежу директно са телескопа стављао оператер холандског телескопа (Dutch Open Telescope, La Palma) са Канарских острва.

У Липовичкој шуми, транзит су пратили сарадници НО Бранислав Симоновић, Душан Вучковић, Душан Голубић и Ненад Филиповић.

Наташа Станић