Ћирилица | Latinica | English

Председници Друштва

Од оснивања 1934. године до данас, на челу нашег Друштва су били истакнути чланови културне и научне заједнице. За кратку биографију неког од председника, кликните на линк одмах поред имена.

  1. 1934-1936. др Ђорђе Николић (1908-1971) Кликните овде за детаље...
  2. 1936-1941. Војин Ђуричић (1888-1944) Кликните овде за детаље...
  3. 1951-1966. проф. др Радован Данић (1893 – 1979) Кликните овде за детаље...
  4. 1966-1970. проф. др Бранислав Шеварлић (1914-2001) Кликните овде за детаље...
  5. 1970-1972. Перо Ђурковић
  6. 1972-1974. Ненад Ђ. Јанковић (1911-1997) Кликните овде за детаље...
  7. 1974-1979. проф. др Божидар Поповић
  8. 1979-1982. др Зоран Кнежевић (1949) Кликните овде за детаље...
  9. 1982-2004. др Милан С. Димитријевић (1947) Кликните овде за детаље...
  10. 2004- проф. др Јелена Милоградов-Турин (1936) Кликните овде за детаље...

Биографије

1934-1936. др Ђорђе Николић (1908-1971)

Оснивач и спиритус мовенс Друштва. Астрономију је завршио у Француској за време другог светског рата. Као припадник француског покрета отпора од 1943-ће до 1945-те био је у логору у Немачкој. По повратку у Француску, иако нарушеног здравља, одбранио је докторску тезу.

Од 1947-ме до 1966-те радио је у астрогеодетској служби Географског института ЈНА.

Био је покретач и уредник "Сатурн"- а, предратног часописа за астрономију нашег Друштва. Објавио је више радова о делу Руђера Бошковића и из астрогеодезије, као и више популарних чланака из астрономије, геодезије и математике.

Године 1935-те, објављује превод Ајнштајновог чувеног дела "О специјалној и општој теорији релативности".

1936-1941. Војин Ђуричић (1888-1944)

Права је завршио у Француској. Од 1912-1927. радио је у Министарству финансија. Од 1927-1939-те био је директор Државне хипотекарне банке. Година 1939-те и 1940-те био је министар финансија Краљевине Југославије.

Астрономијом се бавио као љубитељ од 1906-те године. Као директор Банке одобрио је зајам за подизање објеката Астрономске опсерваторије. Пуно се заузео око обележавања 150. године од смрти Руђера Бошковића. Оглашавањима је пуно допринео редовном излажењу "Сатурн"-а.

Почасни је члан нашег Друштва. Носилац је француске Легије части највишег степена.

1951-1966. проф. др Радован Данић (1893-1979)

Медицину је студирао у Немачкој и Швајцарској а хирургију је специјализовао у Београду. Као студент медицине учесник је свих ратова Србије XX века. Носилац је Албанске споменице.

Као војни хирург радио је у Нишу и Београду. Други светски рат дочекао је у чину пуковника као главни војни хирург краљевине Југославије. У немачком заробљеништву био је од 1942-1945. У једном од логора за астрономију га је јако заинтересовао астроном Перо Ђурковић.

Године 1949. превео је обимни "Уџбеник астрономије" др Елиса и др Бенгта Штремгрена. Нажалост, овај чувени уџбеник није штампан.

Један је од покретача "Васионе" и оснивача Народне опсерваторије и Планетаријума.

Објавио је неколико књига и радова из медицине и књижица и популарних чланака из астрономије. Друштву је поклонио телескоп OTWAY 100/1600 којим је пре тога низ година вршио аматерска посматрања.

На сајту http://astromm.calstatela.edu/Kula/, који су покренули сарадници нашег Друштва из САД, могу се наћи бројни подаци о професору Данићу.

1966-1970. проф. др Бранислав Шеварлић (1914-2001)

Радио на Астрономској опсерваторији (1937- 1971, углавном хонорарно), на Грађевинском факултету (1950-1973) и Природно-математичком факултету (1964-1980), где је био први шеф Катедре за астрономију

Као наставник доста се заузео око писања и превођења (са руског) универзитетских и средњешколских уџбеника. Са проф. др Захаријем Бркићем написао је Геодетску астрономију и Општу астрономију, а самостално Историју астрономске науке од Њутновог доба до наших дана.

Највише његових радова везано је за изучавање промена географске ширине.

Присуствовао је оснивачкој скупштини нашег Друштва 1934, заузео се око набавке Планетаријума и био је главни и одговорни уредник Васионе 1983. и 1984. године.

1972–1974. Ненад Ђ. Јанковић (1911-1997)

Завршио права. Пре Другог светског рата радио је у Министарсту иностарних послова, а после њега највише времена провео је у Патентном заводу.

Био је један од најбољих познавалаца српских народних представа о васиони и небеским телима и најплоднијих истраживача српске астрономске прошлости. Објавио је неколико књига од којих је три издала Српска академија наука и уметности. Необјављен му је рад Астрономија у новијој повесници Срба.

Најзаслужнији је члан нашег Друштва – за почасног члана изабран је 1980. године. Часопис САТУРН је уређивао 1940. године, а Васиону од 1953-1972. Био је један од највреднијих аутора у ова дава часописа. Низ популарних чланака објавио је и у другим часописима. Годинама је држао предавања из историје астрономије у оквиру курсева астрономије за почетнике. До смрти је био члан готово свих управа и уређивачких одбора. Као секретар у свом стану сачувао је предратну архиву (и имовину) Друштва. Полазећи од ове архиве, односно његовом обрадом настала је књига Записи и сећања на Астрономско друштво.

1979–1982. др Зоран Кнежевић (1949)

Завршио астрономију на Природно-математичком факултету у Београду 1972. На истом Факултету је магистрирао 1976. и докторирао 1989. године.

Бави се проблематиком кретања малих тела Сунчевог система, посебно хаотичним кретањем астероида. У знак признања за његов рад, а на предлог италијанских астронома мала планета бр. 3900 названа је Кнежевић.

Од 2002. године директор је Астрономске опсерваторије у Београду. и подпредседник Комисије бр. 7 за небеску механику и динамичку астрономију Међународне астрономске уније. Био је председник Националног комитета за астрономију.

1982-2004 др Милан С. Димитријевић (1947)

Завршио физику и астрофизику на Природно-математичком факултету у Београду. Бави се астрономском спектроскопијом, посебно Штарковим ефектом. Улази у ред наших најплоднијих научника и популаризатора астрономије.

Био је савезни министар за науку, технологију и развој 1993. и 1994. године, директор Астрономске опсерваторије у Београду 1994–2002. и уредник Serbian Astronomical Journal-а 1987-2002. Организовао двадесетак научних конференција.

Један је од највреднијих чланова нашег Друштва. Објавио је низ чланака у Васиони, на чијем је челу био као главни и одговорни уредник од 1985. до 2004. године.

2004– проф. др Јелена Милоградов-Турин (1935)

Завршила физику у Београду. У области радио-астрономије астрономију је магистрирала у Манчестеру, а докторирала у Београду.

На Катедри за астрономију Математичког факултета предавала радио астрономију и Историју и методику наставе астрономије. Један од наших најзначајнијих популаризатора астрономије, добитник је плакете Коларчевог народног универзитета за изванредне заслуге у програмској делатности Коларчеве задужбине 1994. године.

Спада међу највредније чланове нашег Друштва. Главни и одговорни уредник Васионе била је од 1975. до 1982, а управник Народне опсерваторије и Планетаријума од 1995. до 1999. године. За Васиону је написала и наручила низ прилога.