Ћирилица | Latinica | English
Nebo večeras
Beograd, 2017-06-23
Nebo večeras - factor15
Efemeride: Sunce i Mesec
Beograd, 2017-06-23
Sunce
Mesec: 0%
Google pretraga
Pretražite našu prezentaciju po ključnim rečima...


powered by Google™ 

VESTI IZ ASTRONOMIJE


Priprema: mr Nataša Stanić, Upravnik Narodne opservatorije i Planetarijuma Astronomskog društva „Ruđer Bošković“

SADRŽAJ:

ČUDNI OBLACI NA SEVERNOM POLU SATURNA

Oblaci neobične heksagonalne strukture u oblasti severnog pola Saturna snimljeni su 27. marta 2007. godine u vidljivoj i infracrvenoj oblasti spektra sa orbitera Kasini. ...

MORA I JEZERA NA TITANU

Radari orbitera Kasini 13. marta 2007. godine otkrili su do sada najveće jezero na Saturnovom mesecu Titanu. ...

POTRAGA ZA PLANETAMA SLIČNIM ZEMLjI?...

SNAŽNE EKSPLOZIJE NA SUNCU...

ČUDNI OBLACI NA SEVERNOM POLU SATURNA

postavljeno: 04.04.2007.

Kasinijevi infracrveni i optički spektrometri otkrili su neobičnu strukturu u atmosferi Saturna čak 75 km ispod uobičajenog sloja oblaka i magle od amonijaka, gde je atmosferski pritisak tri puta veći od Zemljinog. Snimci su napravljeni sa udaljenosti od 905 000 km iznad oblaka u severnoj polarnoj oblasti i pokazuju da se radi o gotovo pravilnom šestouglu (heksagonalnom obliku). U periodu snimanja 30. oktobar - 11. novembra 2006. godine heksagonalna struktura oblaka, za koje se poretpostavlja da su od amonijaka, hidrosulfata i vode (u tragovima), nije se značajno menjala.

Plava boja na snimcima posledica je svetlosti koju emituju molekuli iz viših slojeva Saturnove atmosfere pobuđeni brzim naelektrisanim česticama koje zbog jakog magnetnog polja uleću u niže slojeve atmosfere u polarnoj oblasti.

Aurore na planetama džinovima koje se vide na istim snimcima (mnogo jače i spektakularnije od sličnih pojava na Zemlji) takođe su posledica zračenja molekula i atoma u atmosferi koji su pobuđeni kretanjem naelektrisanih čestica u jakim magnetnim poljima.

Toplotno zračenje koje nastaje u unutrašnjosti ove džinovske planete registruje se u infracrvenoj oblasti, na talasnoj dužini od 5 mikrona (približno sedam puta većoj od talasnih dužina vidljivih ljudskim okom). Crvena boja na snimcima potiče od ove toplotne emisije iz duboke unutrašnjosti, dok oblaci u nižim slojevima atmosfere blokiraju zračenje pa se njihova struktura jasno ocrtava u vidu siluete šestougla.

Na južnom polu Saturna registrovan je džinovski uragan koji liči na veliko planetarno oko, dok se, iz za sada nepoznatih razloga, oko severnog pola javljaju ovi heksagonalni oblaci.

Heksagonalne oblake otkrio je još Vojadžer 1980 godine. Vojadžerovi snimci polarnih oblaka bili su napravljeni iz nepovoljnog ugla za posmatranje i zbog toga sve do misije Kasinija nije bilo jasno o kakvoj pojavi je reč.

(prema http://saturn.jpl.nasa.gov i http://www.lpl.arizona.edu)

MORA I JEZERA NA TITANU

postavljeno: 04.04.2007.

Najveći Saturnov satelit Titan je, pored Zemlje, jedino telo Sunčevog sistema sa sopstvenom atmosferom, jezerima i morima na površini.

Snimci sa južne Titanove hemisfere pokazuju tamnu površinu - teren prošaran dinama i svetlijim brežuljcima. Dine najčešće prekrivaju brežuljke, mada su otkrivene i oko neobične strukture nalik rascvetaloj ruži prečnika 70-tak kilometara.

Kako se ide ka severnim oblastima, sve češće se pojavljuju znaci koji su posledica uticaja tečnog materijala na oblikovanje površine - kanali, kanjoni i strukture nalik na rečna korita i depresije (veća udubljenja). Ove depresije slične su pojavama u oblasti takozvanih velikih jezera u Severnoj Americi.

U oblasti snimljenoj u blizini Titanovog pola vidi se daleko najveći broj jezera koja su do sada otkrivena. U jedno od tih jezera kroz ravnicu dotiče velika titanska reka, duga preko 200 km, široka 100 m - 1000 m.

Radari orbitera Kasini 22. februara 2007. godine otkrili su do sada najveće jezero na Titanu, površine oko 100 000 km2, koje prekriva 0.12 % ukupne površine Titana (radi poređenja, Crno more zauzima 0.085 % ukupne površine Zemlje). Zbog njegove veličine, neki naučnici nazivaju ga i Titanskim morem.

Kako govore slike sa površine Titana, drugi po veličini satelit u Sunčevom sistemu, pomalo je nalik našoj planeti. Da li su ta jezera, mora, kanjoni… imalo slični zemaljskim? Od čega su? Kakvi uslovi vladaju na Titanu? - Jezera i mora su od ugljovodonika - metana i etana, temperature su ispod 170° C. Atmosfera je gusta i neprozirna čak i za najbolje teleskope, sadrži metan, etan, azot i hemijske elemente za koje se sumnja da su organskog porekla.

Atmosferski pritisak je 60% veći od atmosferskog pritiska na Zemlji (što je otprilike pritisak koji postoji na dnu bazena).

Glavni zadatak misije Kasini je da 74 puta obiđe oko Saturna i da napravi 44 bliska prolaza Titanu. Sveže vesti o najvećem od 56 do sada otkrivenih Saturnovih satelita stićiće nakon sledećeg bliskog prolaza letelice Kasini koja će nadleteti polarnu oblast Titana 10. aprila 2007. godine.

___
***Titan je otkrio danski astronom Kristijan Hajgens 1655. godine, kruži oko Saturna na udaljenosti od 1 200 000 km i potrebno mu je 16 dana da obiđe pun krug oko matične planete. Prečnik mu je 2 575 km, drugi je satelit po veličini u Sunčevom sistemu, odmah posle Ganimeda. Veći je od Meseca i planete Merkur.

(prema http://saturn.jpl.nasa.gov)

POTRAGA ZA PLANETAMA SLIČNIM ZEMLjI?

postavljeno: 28.03.2007.

Prvi svemirski teleskop čija je namena traganje za planetama Zemljinog tipa počeo je sa posmatranjima u februaru ove godine. Teleskop Francuske svemirske agencije, COROT, dug je svega 27 cm i nosi četiri CCD kamere osetljive na najslabije promene intenziteta svetlosti zvezda. Dva glavna posmatračka perioda ove kosmičke misije traju po sto pedeset dana – letnja posmatračka zona je oblast u pravcu centra Mlečnog Puta, dok je zimska zona posmatranja u suprotnom smeru – ka zvezdama na rubu naše Galaksije.

COROT je lansiran dvadeset sedmog decembra prošle godine i ima kružnu polarnu orbitu na visini od 896 km iznad površine Zemlje.

(prema http://smsc.cnes.fr/COROT)

SNAŽNE EKSPLOZIJE NA SUNCU

postavljeno: 28.03.2007.

Početkom meseca marta satelit SOHO, zajednički projekat Evropske svemirske agencije i agencije NASA, posmatrao je sunčevu pegu broj 944 koja se pojavila iza istočnog sunčevog ruba – po peti put! Prosečna pega živi do mesec dana, dok je pega broj 944 preživela pet ciklusa sunčeve rotacije, četiri puta duže od proseka.

Pre tri meseca iz ove pege pojavio se jak bljesak, jedan od nasnažnijih flerova u poslednjih 25 godina. Iznad aktivnog regiona obično se vidi i mlaz čestica koji u luku prati linije magnetnog polja Sunca. Na snimcima je, radi poređenja, data i Zemlja.

Prvi svemirski teleskop koji je ispratio ceo sunčev ciklus od 11,1 godina je solarna svemirska opservatorije SOHO, lansirana decembra 1995. godine.

(prema http://www.nasa.gov)