Ћирилица | Latinica | English
Nebo večeras
Beograd, 2017-09-23
Nebo večeras - factor15
Efemeride: Sunce i Mesec
Beograd, 2017-09-23
Sunce
Mesec: 0%
Google pretraga
Pretražite našu prezentaciju po ključnim rečima...


powered by Google™ 

Fotometrija potpunog pomračenja Meseca 2003-11-09

Sa željom da se pomračenje Meseca od 2003-11-08/09 isprati fotometrijski konstruisan je jednostavan fotometar sa kojim je trebalo registrovati promenu sjaja Meseca tokom pomračenja.

Na ulazu fotometra se nalazio objektiv otvora 100 mm i žižne daljine oko 165 mm, dok je kao senzitivni element upotrebljen fotootpornik, nepoznatih karakteristika, prečnika prijemne površine od 6 mm. Kako je prečnik Meseca projektovanog u žiži: D = F / 110, tj. 1.5 mm to je vidno polje ovog fotometra oko 2°. To je veoma bitno jer se time pored Meseca obuhvata i njegova neposredna okolina pa je u merenje uključeno i njegovo difuzno zračenje. Očitavanje je vršeno klasičnim unimerom, na svakih 30s, pri čemu se određivala promena otpornosti u funkciji sjaja. Kako je "otpornost mraka" fotootpornika nadilazila gornji opseg ommetra od 2MΩ bilo je neophodno sa njim paralelno vezati otpornik od 2MΩ, čime se postiglo da ta vrednost bude i maksimalna. Tako je otpor pri dark frame-u vrlo malo varirao oko 1986kΩ, a najniži zabeleženi intenzitet je bio 1981kΩ. Sam unimer je bio napajan iz baterije od 9V vezane preko improvizovanog tastera kojim se zapravo uključivao pred svako očitavanje.

Da bi se obezbedilo praćenje instrument je bio postavljen na teleskop, kod protivtega. Merenje je počelo neposredno pred kontakt sa senkom, u 0h 20m 00s po UT-u, ipak tokom kratkog preliminarnog merenja konstatovana je osetna razlika između sjaja nepomračenog Meseca i Meseca u polusenci.
Kliknite ovde za veću sliku...Rezultat merenja je prikazan na grafiku. Ono što skreće pažnju je izdignuti plato na samom početku koji je posledica instrumentalne greške pri čemu je deo krive transliran naviše. Kako je između III i IV kontakta došlo do naglog podizanja guste magle to je merenje tu prekinuto, što se i vidi sa grafika. Ipak, s obzirom na veoma loše vremenske prilike danima pre i nakon pomračenja prava je sreća da je tokom noći kada se pomračenje odigralo bilo dovoljno dugo vedro da se zabeleže ikakvi rezultati.

Kako smo posmatrali tranzit Venere

Prvi put posle 1882. godine, Venera se na svojoj putanji oko Sunca našla u takvom položaju da je njeno kretanje bilo moguće posmatrati direktno sa Zemlje. Preciznije rečeno, čitav tok tranzita bio je vidljiv iz Evrope, severoistočne i centralne Afrike (i jednog dela Južne Afrike), i Azije.

Tranzit Venere članovi našeg društva pratili su sa Narodne opservatorije, iz Lipovičke sume, Vršca, Banja Luke i Lajdena (Leiden) u Holandiji.

Na Narodnoj opservatoriji, na dan tranzita 08. juna 2004. godine, već od 7 časova, počelo je okupljanje. Na kulu je, na "doček Venere" među prvima stigla prof dr Jelena Milogradov-Turin, predsednik društva. Tokom tranzita, pored prof Milogradov, pored teleskopa su bili Milan Jeličić (sekretar), mr Nataša Stanić (v.d. upravnika NO), Vladimir Nenezić (rukovodilac posmatračkog programa NO) i članovi Bojan Đorđević i Milan Novaković. Ivan Plavšić je na ulazu dočekivao posetioce, koji ni posle IV kontakta nisu prestali da dolaze sa nadom da će posmatrati Veneru. Ukupno je bilo više od 230 ljudi koji su pratili ovaj "Venerin ples" preko blještavog Sunčevog diska.

Vladimir Nenezić postavio je svu potrebnu aparaturu za posmatranje sa zaštitnim filterima i svi su sa uzbuđenjem očekivali da crni Venerin krug dodirne Sunce. Posle prvog kontakta, Venera je započela da puže preko Sunca, i nakon drugog kontakta se jasno i lepo videla, sve do trećeg kontakta. Baš u trenucima kada je njen krug bio najbliži centru Sunčevog diska, ljudi su nekako odjednom "navalili" i terasa naše kule ubrzo je postala tesna.

Za ovu pojavu bila je veoma zainteresovana i potpredsednica skupštine grada Beograda, Rebeka Božović, koja se odmah odazvala na naš poziv za posmatranje. I kao da joj je bilo žao sto Venera "tako brzo" odlazi, trudila se da što vise puta proviri kroz teleskop.

Ekipa novinara televizije Studija B bila je najbrža i najefikasnija u informisanju gledalaca o tranzitu Venere, mada je i veliki broj radio stanica tražio objašnjenja ove pojave putem direktnih uključivanja. Radio Banja Luka je ovoj pojavi posvetio čak 10 minuta svog programa.

Interesantno je da je i firma "Ericsson D. O." iz Beograda organizovano posetila našu opservatoriju, možda u nameri da traže pogodna mesta za svoje "bazne stanice"...

Prvi i drugi kontakt su bili povoljniji za posmatranje od trećeg i četvrtog, zbog male visine Sunca nad horizontom.

Posetioci su za posmatranje Sunca i Venere (njihovih pravih prividnih prečnika) mogli da koriste i komad nagaravljenog stakla, kao i atestirane naočare specijalno dizajnirane za potpuno pomračenje Sunca 11. avgusta 1999.

Za sve zainteresovane građane, slušaoce Kursa astronomije za pocetnike, članove društva i saradnike NO, u saradnji sa Prirodnjačkim društvom "Gea" iz Vršca, naše drustvo organizovalo je trodnevni astronomsko-planinarski izlet u Vršac.

Ekipu od 18 članova ekspedicije predvodio je Aleksandar Otašević. Polazak ekspedicije bio je u nedelju, 6. juna u 15 časova. U planinarski dom na Širokom bilu (jugoistočna padina Vršačkog brega), u podnožje Lisičje glave smeštena je cela ekipa. Deo ekipe je odmah krenuo na uspon na Đakov vrh, odakle je posmatrana panorama Vršačkih planina.

U ponedeljak pre podne jedna grupa krenula je na uspon na Lisičju glavu (595 m), drugi po visini vrh Vršačkih planina i drugi u Vojvodini (najviši je Gudurički vrh sa 640 m).

Prirodnjačko društvo “Gea” organizovalo je IV vršačke astronomske susrete, koji su trajali dva dana.

Prvog dana susreta, u ponedeljak 7. juna, u Vršačkoj gimnaziji održana su tri predavanja:

  • Tranziti uopšte i Venerin tranzit 8. juna 2004. (Dragan Lazarević),
  • Letovi kosmičkih sondi na Veneru (Dragan Lazarević),
  • Venera - Zemljina sestra (Aleksandar Otašević).

U večernjim časovima organizovana je poseta Vršačkoj kuli, sa koje je posmatrana noćna panorama Vršca.

Na dan tranzita, u utorak rano ujutru, počelo je posmatranje sa pomoćnog fudbalskog terena gradskog stadiona u Vršcu. Tu su bila postavljena dva instrumenta - relfektor Smit - Kasegrenov Celestron od 200/2000 mm i refraktor austrougarske proizvodnje, atraktivnog izgleda sa montažom, tubusom i stativom od drveta, 10/1500 mm, star oko jednog veka. Čitav tok pojave pratilo je ukupno oko trideset ljudi. Pojavu su komentarisali Dragan Lazarević i Lazar Mihailov (pored Celestrona), i Aleksandar Otašević (pored refraktora). Po završetku posmatranja ponovo je posećena Vršačka kula, zatim i manastir Mesić (u istoimenom selu, u podnožju Vršačkih planina). Po povratku u grad, posećen je Gradski muzej (gde je organizovana izložba dečijih likovnih radova) - "Apoteka na stepenicama". Na prvom "stepeniku" je najstarija apoteka na tlu Srbije, sa muzejskim primercima vaga iz XVIII veka , apotekarskim posudama i vitrinama i pultom za izdavanje lekova. Na drugom spratu je legat vajara Zorana Petrovića sa metalnim skulpturama, a na trećem su originalna dela Paje Jovanovića.

Izlet se 8. juna u 19 časova završio ispred Planetarijuma.

U Lajdenu su tranzit Venere pratili Vladan Čelebonović i Goran Pavičić (članovi predsedništva Drustva) i Edi Bon, član Drustva, i to sa više posmatrackih punktova. Prvi punkt je bio hotel "Bastion", na kome je bio postavljen SOLARSCOPE instrument (vlasništvo jednog gosta hotela, takođe učesnika Workshop-a).

Za vreme maksimalnog približenja Venere centru Sunčevog diska, posmatrano je sa jednog od mnogobrojnih gradskih mostova. Most se nalazi u neposrednoj blizini opštine Lajden i veoma je interesantan jer je potpuno natkriven. Teleskopi su bili montirani na ogradi mosta - i to dva teleskopa refraktora. Na jednom od njih prikazivana je samo projekcija Sunca sa projekcijom Venerinog diska, dok je drugi bio povezan sa digitalnom kamerom, čija je slika prikazivana na velikom platnu. U toku posmatranja bilo je organizovano predavanje o tranzitu i opštim osobinama Venere (uz prezentaciju u PowePoint-u). Veliki broj ljudi donosio je na mesto posmatranja teleskope kućne izrade različitih prečnika objektiva, kao i naočare za posmatranje. Publika se na mostu veoma brzo smenjivala, ali u proseku je u svakom trenutku bilo najmanje pedesetak ljudi.

Kraj tranzita Čelebonović, Pavičić i Bon posmatrali su sa krova "Lorenc" instituta, teleskopom refraktorom prečnika objektiva od 6 cm. Katedra za za astronomiju "Lorenc" instituta je organizovala praćenje čitavog toka tranzita za sve zaposlene na institutu i sve goste instituta. Atmosfera je bila stabilna, nebo kristalno čisto, tako da su se za vreme prolaza videli svi detalji - "kapljica" i svi kontakti. Sam lik Venere je bio veoma oštar. Slika je takođe bila projektovana na beli papir. "High-tech" varijanta je bila da se preko interneta posmatraju snimci koje je na mrežu direktno sa teleskopa stavljao operater holandskog teleskopa (Dutch Open Telescope, La Palma) sa Kanarskih ostrva.

U Lipovičkoj šumi, tranzit su pratili saradnici NO Branislav Simonović, Dušan Vučković, Dušan Golubić i Nenad Filipović.

Nataša Stanić