Ћирилица | Latinica | English
Nebo večeras
Beograd, 2017-09-23
Nebo večeras - factor15
Efemeride: Sunce i Mesec
Beograd, 2017-09-23
Sunce
Mesec: 0%
Google pretraga
Pretražite našu prezentaciju po ključnim rečima...


powered by Google™ 

Predsednici Društva

Od osnivanja 1934. godine do danas, na čelu našeg Društva su bili istaknuti članovi kulturne i naučne zajednice. Za kratku biografiju nekog od predsednika, kliknite na link odmah pored imena.

  1. 1934-1936. dr Đorđe Nikolić (1908-1971) Kliknite ovde za detalje...
  2. 1936-1941. Vojin Đuričić (1888-1944) Kliknite ovde za detalje...
  3. 1951-1966. prof. dr Radovan Danić (1893 – 1979) Kliknite ovde za detalje...
  4. 1966-1970. prof. dr Branislav Ševarlić (1914-2001) Kliknite ovde za detalje...
  5. 1970-1972. Pero Đurković
  6. 1972-1974. Nenad Đ. Janković (1911-1997) Kliknite ovde za detalje...
  7. 1974-1979. prof. dr Božidar Popović
  8. 1979-1982. dr Zoran Knežević (1949) Kliknite ovde za detalje...
  9. 1982-2004. dr Milan S. Dimitrijević (1947) Kliknite ovde za detalje...
  10. 2004- prof. dr Jelena Milogradov-Turin (1936) Kliknite ovde za detalje...

Biografije

1934-1936. dr Đorđe Nikolić (1908-1971)

Osnivač i spiritus movens Društva. Astronomiju je završio u Francuskoj za vreme drugog svetskog rata. Kao pripadnik francuskog pokreta otpora od 1943-će do 1945-te bio je u logoru u Nemačkoj. Po povratku u Francusku, iako narušenog zdravlja, odbranio je doktorsku tezu.

Od 1947-me do 1966-te radio je u astrogeodetskoj službi Geografskog instituta JNA.

Bio je pokretač i urednik "Saturn"- a, predratnog časopisa za astronomiju našeg Društva. Objavio je više radova o delu Ruđera Boškovića i iz astrogeodezije, kao i više popularnih članaka iz astronomije, geodezije i matematike.

Godine 1935-te, objavljuje prevod Ajnštajnovog čuvenog dela "O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti".

1936-1941. Vojin Đuričić (1888-1944)

Prava je završio u Francuskoj. Od 1912-1927. radio je u Ministarstvu finansija. Od 1927-1939-te bio je direktor Državne hipotekarne banke. Godina 1939-te i 1940-te bio je ministar finansija Kraljevine Jugoslavije.

Astronomijom se bavio kao ljubitelj od 1906-te godine. Kao direktor Banke odobrio je zajam za podizanje objekata Astronomske opservatorije. Puno se zauzeo oko obeležavanja 150. godine od smrti Ruđera Boškovića. Oglašavanjima je puno doprineo redovnom izlaženju "Saturn"-a.

Počasni je član našeg Društva. Nosilac je francuske Legije časti najvišeg stepena.

1951-1966. prof. dr Radovan Danić (1893-1979)

Medicinu je studirao u Nemačkoj i Švajcarskoj a hirurgiju je specijalizovao u Beogradu. Kao student medicine učesnik je svih ratova Srbije XX veka. Nosilac je Albanske spomenice.

Kao vojni hirurg radio je u Nišu i Beogradu. Drugi svetski rat dočekao je u činu pukovnika kao glavni vojni hirurg kraljevine Jugoslavije. U nemačkom zarobljeništvu bio je od 1942-1945. U jednom od logora za astronomiju ga je jako zainteresovao astronom Pero Đurković.

Godine 1949. preveo je obimni "Udžbenik astronomije" dr Elisa i dr Bengta Štremgrena. Nažalost, ovaj čuveni udžbenik nije štampan.

Jedan je od pokretača "Vasione" i osnivača Narodne opservatorije i Planetarijuma.

Objavio je nekoliko knjiga i radova iz medicine i knjižica i popularnih članaka iz astronomije. Društvu je poklonio teleskop OTWAY 100/1600 kojim je pre toga niz godina vršio amaterska posmatranja.

Na sajtu http://astromm.calstatela.edu/Kula/, koji su pokrenuli saradnici našeg Društva iz SAD, mogu se naći brojni podaci o profesoru Daniću.

1966-1970. prof. dr Branislav Ševarlić (1914-2001)

Radio na Astronomskoj opservatoriji (1937- 1971, uglavnom honorarno), na Građevinskom fakultetu (1950-1973) i Prirodno-matematičkom fakultetu (1964-1980), gde je bio prvi šef Katedre za astronomiju

Kao nastavnik dosta se zauzeo oko pisanja i prevođenja (sa ruskog) univerzitetskih i srednješkolskih udžbenika. Sa prof. dr Zaharijem Brkićem napisao je Geodetsku astronomiju i Opštu astronomiju, a samostalno Istoriju astronomske nauke od Njutnovog doba do naših dana.

Najviše njegovih radova vezano je za izučavanje promena geografske širine.

Prisustvovao je osnivačkoj skupštini našeg Društva 1934, zauzeo se oko nabavke Planetarijuma i bio je glavni i odgovorni urednik Vasione 1983. i 1984. godine.

1972–1974. Nenad Đ. Janković (1911-1997)

Završio prava. Pre Drugog svetskog rata radio je u Ministarstu inostarnih poslova, a posle njega najviše vremena proveo je u Patentnom zavodu.

Bio je jedan od najboljih poznavalaca srpskih narodnih predstava o vasioni i nebeskim telima i najplodnijih istraživača srpske astronomske prošlosti. Objavio je nekoliko knjiga od kojih je tri izdala Srpska akademija nauka i umetnosti. Neobjavljen mu je rad Astronomija u novijoj povesnici Srba.

Najzaslužniji je član našeg Društva – za počasnog člana izabran je 1980. godine. Časopis SATURN je uređivao 1940. godine, a Vasionu od 1953-1972. Bio je jedan od najvrednijih autora u ova dava časopisa. Niz popularnih članaka objavio je i u drugim časopisima. Godinama je držao predavanja iz istorije astronomije u okviru kurseva astronomije za početnike. Do smrti je bio član gotovo svih uprava i uređivačkih odbora. Kao sekretar u svom stanu sačuvao je predratnu arhivu (i imovinu) Društva. Polazeći od ove arhive, odnosno njegovom obradom nastala je knjiga Zapisi i sećanja na Astronomsko društvo.

1979–1982. dr Zoran Knežević (1949)

Završio astronomiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1972. Na istom Fakultetu je magistrirao 1976. i doktorirao 1989. godine.

Bavi se problematikom kretanja malih tela Sunčevog sistema, posebno haotičnim kretanjem asteroida. U znak priznanja za njegov rad, a na predlog italijanskih astronoma mala planeta br. 3900 nazvana je Knežević.

Od 2002. godine direktor je Astronomske opservatorije u Beogradu. i podpredsednik Komisije br. 7 za nebesku mehaniku i dinamičku astronomiju Međunarodne astronomske unije. Bio je predsednik Nacionalnog komiteta za astronomiju.

1982-2004 dr Milan S. Dimitrijević (1947)

Završio fiziku i astrofiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Bavi se astronomskom spektroskopijom, posebno Štarkovim efektom. Ulazi u red naših najplodnijih naučnika i popularizatora astronomije.

Bio je savezni ministar za nauku, tehnologiju i razvoj 1993. i 1994. godine, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu 1994–2002. i urednik Serbian Astronomical Journal-a 1987-2002. Organizovao dvadesetak naučnih konferencija.

Jedan je od najvrednijih članova našeg Društva. Objavio je niz članaka u Vasioni, na čijem je čelu bio kao glavni i odgovorni urednik od 1985. do 2004. godine.

2004– prof. dr Jelena Milogradov-Turin (1935)

Završila fiziku u Beogradu. U oblasti radio-astronomije astronomiju je magistrirala u Mančesteru, a doktorirala u Beogradu.

Na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta predavala radio astronomiju i Istoriju i metodiku nastave astronomije. Jedan od naših najznačajnijih popularizatora astronomije, dobitnik je plakete Kolarčevog narodnog univerziteta za izvanredne zasluge u programskoj delatnosti Kolarčeve zadužbine 1994. godine.

Spada među najvrednije članove našeg Društva. Glavni i odgovorni urednik Vasione bila je od 1975. do 1982, a upravnik Narodne opservatorije i Planetarijuma od 1995. do 1999. godine. Za Vasionu je napisala i naručila niz priloga.