Опсерваторија
Ноћна посматрања се организују сваког петка и суботе, ако је ноћ ведра. Почињу са појавом сумрака. За ноћна посматрања, на тераси су смештена два телескопа – телескоп Цајс (Zeiss), рефрактор (110/2030 mm), и телескоп Tall 200 K рефлектор (200/2000 mm). Посматрања су праћена коментарима наших сарадника.
Поред поменутих редовних посматрања, у случају специјалних астрономских догађаја, организују се и ванредна посматрања ових појава (помрачења, комете, транзити, и слично). Овакви догађаји се унапред најаве.
Посматрања се врше са терасе народне опсерваторије (кула). Цена износи 400 динара, деца до 7 година старости плаћају 400 динара а чланови Друштва могу ући бесплатно.
Историја рефрактор телескопа Цајс 110/2030мм
УВОД
Цајсов ахромат, произвођача Carl Zeiss Jena из Немачке, представља основни посматрачки инструмент Народне опсерваторије Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ од оснивања опсерваторије 20. децембра 1964. године. О његовој прошлости се не зна много пре доласка на Народну опсерваторију, али на једној фотографији неодољиво подсећа на њега један од инструмената (Слика 1) који су коришћени за посматрање потпуног помрачења Сунца на Хвару 15. фебруара 1961. године (Арсенијевић, 1961).
Слика 1: Део екипе астрономске опсерваторије при раду са рефрактором – с лева на десно: Г. Поповић, Др В. Оскањан и Ј. Арсенијевић. Најниже постављен рефрактор би потенцијално могао бити Цајсов рефрактор Народне опсерваторије.
Први пут се наводи у часопису Васиона из 1965. године, где је напоменуто да је добијен од Астрономске опсерваторије Београд на Звездари (Данић, 1965). У то време је био постављен заједно са још једним рефрактором марке Отвеј на тераси Народне опсерваторије (Слика 2), који је уклоњен приликом надградње Деспотове (Диздареве) куле 1977-1979. године. Том приликом је због зидања камених зубаца и изградње нове платформе остао једини трајно инсталирани инструмент на тераси Народне опсерваторије, док је телескоп Отвеј због мањка радног простора демонтиран и конзервиран (Јеличић, 1979).
Слика 2: Рефрактор произвођача Отвеј, који се налазио на тераси Народне опсерваторије поред Цајсовог рефрактора до надградње зубаца у периоду 1977-1979. године. Фотографија је начињена 20. маја 1966. године приликом посматрања делимичног помрачења Сунца. На слици су с лева на десно – Зоран Ивановић, Миленко Карановић и Јован Грујић.
Готово је сигурно да је телескоп био један од инструмената које је Милан Недељковић обезбедио по основу ратне репарације Немачке за штету начињену у Првом светском рату. Овај телескоп се с друге стране не наводи на списку Недељковићевих репарационих уговора, вероватно зато што су његове димензије спрам других инструмената биле скромне, али се у истом помиње да је набављен и већи број мањих инструмената, па се на основу тога претпоставља да је Цајсов рефрактор био један од њих (Радованац, 2011). Ову тврдњу подржава чињеница да серијски број 12064 угравиран на спољашњем делу објектива телескопа, на основу Цајсових каталога датира приближно из 1922. године (Tallone, 2020).
Једна од погрешних тврдњи која се раније из неког разлога више неформално, а делимично и формално укоренила у усмено и писмено предање чланова Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ је та да Цајсов рефрактор представља тражилац Великог Цајсовог рефрактора Астрономске опсерваторије Београд (Јовановић, 2001). На основу изгледа тражиоца Великог рефрактора, као и на основу слика истих инструмената који се налазе на опсерваторији у Потсдаму и Јапану, потпуно је јасно да Цајсов рефрактор није никада био тражилац Великог рефрактора, како због разлике у дизајну, а тако и због тражиоца који је на њему и дан данас присутан, а који је истоветан као тражилац у наведеним опсерваторијама у свету (Слика 3).
Слика 3: Упоредни приказ Великог Цајсовог рефрактора на Астрономској опсерваторији Београд, Опсерваторији Митака у Токију и Опсерваторији у Потсдам-Бабелсбергу, респективно. Јасно је да сва три истоветна модела телескопа имају исте тражиоце, који су и данас на њима присутни, а који не одговарају по димензијама и оптичким својствима Цајсовом рефрактору Народне опсерваторије.
Основне карактеристике инструмента
Цајсов рефрактор Народне
опсерваторије представља ахромат са дублетним објективом пречника 110 mm и
жижном даљином 2030 mm. У бројним писаним и електронским изворима се наводе
многе погрешне вредности жижних даљина, које је крећу од 1760-2050 mm, али је
та недоумица потпуно отклоњена читањем записа на спољашњој страни објектива на
коме је поред серијског броја угравирана и жижна даљина. Телескоп је постављен
на немачкој екваторијалној монтажи, која представља рад Љубомира Пауновића,
чувеног мајстора запосленог на Астрономској опсерваторији Београд и који је
изградио многе телескопске монтаже и инструменте током свог радног века
(Ђурковић, 1965). Монтажа је склопива и састоји се од два зглобно спојена дела,
који се посебним завртњем доводе у радни, односно складиштни положај. На основу
аналогија са другим моделима Цајсових рефрактора из времена његове производње,
јасно је да објектив, тубус, фокусна
цев, контратегови на тубусу, завртњи за фино померање по ректасцензији и
деклинацији, као и држач цеви припадају оригиналном Цајсовом дизајну. Телескоп
је смештен у заштитну кутију која се састоји од два дела, који се померају по
шинама постављеним у оси месног меридијана.