О астрономском друштву "Руђер Бошковић"

Астрономско друштво „Руђер Бошковић“ бави се популаризацијом астрономије и сродних наука од 1934. године. Данас ту своју делатност, и мисију, остварује путем разних програма у своја два објекта  ̶  Народној опсерваторији и Планетаријуму и путем часописа ВАСИОНА.

    1. Народна опсерваторија поседује телескопе којима се посматрају небеска тела. За грађане је отворена сваког петка и суботе, зими од 20:00, а лети од 21:00. Неопходно је да буде ведро и да не дува ветар, јер телескоп нема свој павиљон. У ледене дане такође не ради. Појединачне посете се не најављују.

Опсерваторија је отворена, када се виде Месец (види се у два узастопна петка и суботе, а затим не две наредне недеље), планете Сатурн, Јупитер, Венера … комете, када их има и астрономске појаве, попут помрачења Месеца и Сунца. За посматрање је најзахвалнији Месец јер нам је најближе небеско тело; на њему се виде кратери, „мора“, планински венци итд. Због игри сенки најбоље га је посматрати када није пун; када је Месец пун  ̶ Сунчеви зраци падају вертикално на његову површину  ̶  нема сенки па је рељеф је невидљив. Ни планете нису увек видљиве. Крећући се по небу различитом брзинама некада се начичкају у време посматрања, а некада их уопште нема, јер су на јутарњем или су са Сунцем на дневном небу. Обично се види бар једна. Звезде су јако далеко и зато су и у највећим телескопима на свету тачке.

У Кули ћете доживети средњевековни угођај, а са њене терасе на врху, на којој се налази телескоп, пружа се импресиван поглед на ноћни Београд.

Улазнице ноћу стају 100 динара, а за децу испод  7 година 50 динара.

* Дневни програм Иако није висока Народна опсерваторија је једно од најбољих видиковских  места у Београду. Из близине се види Велико ратно острво и Ушће Саве у Дунавац  (новобеоградски рукавац Дунава), а затим у главни ток Дунава. Панорамски преглед града будућности не омета ни један блиски објекат. Излазак на терасу Народне опсерваторије стаје 100 динара, а за децу до 7 година  улаз је бесплатан. Предавања се држе за групне посете од најмање 30 присутних. На њима се прича о панорами и прошлости Београда и показује телескоп. Траје око 30 минута. Улаз је тада 200 динара.

Народна опсерваторија се налази у Тврђави у северном углу њеног правоуглог Горњег града. Може јој се прићи из три правца:

  1. 1. Пешке из Кнез Михаилове. Треба проћи кроз парк Калемегдан поред Споменика захвалности Француској. У Тврђаву се улази кроз оближњу Карађорђеву капију, а затим се пролази поред Галерије Природњачког музеја и кроз Унутрашњу Стамбол капију. Мостом се пролази преко сталне поставке оруђа (топова и тенкова) на отвореном Војног музеја и улази у Сахат капију изнад које се налази Сахат кула ̶ објеката у бедему Горњег града. По уласку у Горњи град; не иде се лево ка Победнику, већ скроз десно ка Народној опсерваторији, која је смештена у маркантој Диздаревој кули, кули са зупцима.
  2. 2. Колима и пешке из Душанове улице. Иде се узбрдо улицом Мали Калемегдан, поред Зоолошког врта, (који је са десне стране) до паркинг проширења при врху ове падине. Паркинг се плаћа на улазу у парк Калемегдан. Затим се пешке иде 100 метара до Народне опсерваторије; пролазе три капије: Леополдова, Зиндан и Деспотова, и два моста, који их спајају. Десно поред Деспотове капије је Народна опсерваторија (смештена је у Деспотовој, или Диздаревој кули).

Поглед из Доњег града Београдске тврђаве са пута који спаја Булевар војводе Бојовића (Небојшину кулу) са Источном капијом. Горе лево је Народна опсерваторија (Диздарева или Деспотова кула) у Горњем граду. Доле десно у сенци, је Планетaријум (бивши Амам). Лево, у првом плану, је Капија Карла VI.

  1. 3. Пешке кроз Источно подграђе. Из Доњег града се полази од Планетаријума (хамама) калдрмисаним путем кроз оближњу порушену Источну капију I. Затим се узбрдо иде калдрмисаним степеништем и путем поред капеле св, Петке до цркве Ружице. Испред ње се скреће удесно и узбрдо пролази кроз Горњу капију подграђа. У близини ње је кратко и стрмо камено степениште поред моста, који води до Куле са зупцима ̶ Народне опсерваторије.

Народна опсерваторија се налази у Тврђави у северном углу њеног правоуглог Горњег града. Може јој се прићи из три правца:

  1. 1. Пешке из Кнез Михаилове. Треба проћи кроз парк Калемегдан поред Споменика захвалности Француској. У Тврђаву се улази кроз оближњу Карађорђеву капију, а затим се пролази поред Галерије Природњачког музеја и кроз Унутрашњу Стамбол капију. Мостом се пролази преко сталне поставке оруђа (топова и тенкова) на отвореном Војног музеја и улази у Сахат капију изнад које се налази Сахат кула ̶ објеката у бедему Горњег града. По уласку у Горњи град; не иде се лево ка Победнику, већ скроз десно ка Народној опсерваторији, која је смештена у маркантој Диздаревој кули, кули са зупцима.
  2.  
  3. 2. Колима и пешке из Душанове улице. Иде се узбрдо улицом Мали Калемегдан, поред Зоолошког врта, (који је са десне стране) до паркинг проширења при врху ове падине. Паркинг се плаћа на улазу у парк Калемегдан. Затим се пешке иде 100 метара до Народне опсерваторије; пролазе три капије: Леополдова, Зиндан и Деспотова, и два моста, који их спајају. Десно поред Деспотове капије је Народна опсерваторија (смештена је у Деспотовој, или Диздаревој кули).

Поглед из Доњег града Београдске тврђаве са пута који спаја Булевар војводе Бојовића (Небојшину кулу) са Источном капијом. Горе лево је Народна опсерваторија (Диздарева или Деспотова кула) у Горњем граду. Доле десно у сенци, је Планетaријум (бивши Амам). Лево, у првом плану, је Капија Карла VI.

3. Пешке кроз Источно подграђе. Из Доњег града се полази од Планетаријума (хамама) калдрмисаним путем кроз оближњу порушену Источну капију I. Затим се узбрдо иде калдрмисаним степеништем и путем поред капеле св, Петке до цркве Ружице. Испред ње се скреће удесно и узбрдо пролази кроз Горњу капију подграђа. У близини ње је кратко и стрмо камено степениште поред моста, који води до Куле са зупцима ̶ Народне опсерваторије.

2. Планетаријум је звездани биоскоп. На полулоптастом екрану пречника 8 метара пројектује се звездани свод и има се утисак ноћног неба. На предавању се прича о сазвежђима, Месецу, планетама, звездама, галаксијама, приказују њихови снимци и симулира изглед неба током дана и године и у зависности од места посматрача на Земљи. Предавање траје један школски час.