Председници Друштва
Од 1934. године када је основано на челу Друштва се налазило дванаест истакнутих чланова наше астрономске заједнице. Биографијама које следе није циљ да валоризују њихов астрономски рад, нити да рецимо својом дужином прикажу њихов значај у развоју Друштва.
За кратку биографију неког од председника, кликните на име.
1. 1934-1935. др Ђорђе Николић (1908-1971)
2. 1935-1936. Слободанка Димитријевић (1912-2007) в. д. председника
3. 1936-1941. Војин Ђуричић (1888-1944)
4. 1951-1966. проф. др Радован Данић (1893-1979)
Веб сајт: https://www.astromm.space/profesor-danic
5. 1966-1970. проф. др Бранислав Шеварлић (1914-2001)
6. 1970-1972. Перо Ђурковић (1908-1981)
7. 1972-1974. Ненад Ђ. Јанковић (1911-1997)
8. 1974-1979. проф. др Божидар Поповић(1913-1993)
9. 1979-1982. др Зоран Кнежевић (1949)
10. 1982-2004. др Милан С. Димитријевић (1947)
11. 2004-2011. проф. др Јелена Милоградов-Турин (1936-2011)
12. 2011- данас др Миодраг Дачић (1946)
1934-1935, др Ђорђе Николић (1908-1971), оснивач Друштва
Оснивач Друштва и његов велики активиста током првих година постојања. Био је покретач и уредник „Сатурн“-а, предратног часописа за астрономију нашег Друштва, који је излазио пуних шест година, од 1935-1940. у 12 бројева годишње. Објавио је више радова из историје југословенске астрономије, нарочито о делу РуђераБошковића и из астрогеодезије, као и бројне популарне чланке из астрономије. Године 1935-те, објављује превод чувеног Ајнштајновог
дела „О специјалној и општој теорији релативности“.
Астрономију је завршио у Француској за времеДругог светског рата.
Као припадник француског покрета отпора од 1943. до 1945. године био је у логору у Немачкој. Иако нарушеног здравља по повратку у Француску одбраниоје докторску тезу.
Од 1947. до 1966. радио је у астрогеодетској служби Географског института ЈНА, односно њеној Опсерваторији на Калемегдану. За потребе ове службе објавио је неколико уџбеника опште и нумеричке математике.
1935-1936, Слободанка Димитријевић, (1912-2007) в. д. председника
Као девојка талентована за математику и љубитељ астрономије је због „Писама“ Милутина Миланковића је са радошћу код њега и В. В. Мишковића уписала строномију 1931. године. Била је то III астрономска група, једна од 26 на Филозофском факултету.
У студентским данима се налазила међу оснивачима и Академског астрономског друштва Универзитета у Београду 1934. године и удружења грађана Астрономско друштво, 1935. године. После августовке оставке 1935. Ђ. Николића, као члан Управног одбора Друштва изабрана је за вршиоца дужности председника Друштва. На овом положају је остала до годишње скупштине одржане 18. јануара 1936, када је за преседника изабран Војин Ђуричић.
Исте 1936. године је постала први астроном који је дипломирао на Београдском универзитету − диплома јој је издата 2. јула. Осмог децембра се запослила на Астрономској опсерваторији, али је под притиском на њој остала само недколико месеци; наиме њена мајка је сматрала да није пристојно за једну девојку да се „вере ноћу“ по ненасељеном врачаруском брду. Године 1937. се као професор математике запошљава у својој II женској гимназији.
До пензионисања 1969. године је радила у београдским гимназијама. Њени ђаци из XIV. гимназије, у којој је била најдуже, су низ година успешно представљали Југославију у математичким такмичењима. После Другог светског рата се ангажовала и у раду Друштва математичара, физичара и астронома Србије; била је његов потпредседник 1966-67.
Године 1984. је на VII националној конференцији астронома Југославије, која је ила посвећена 50. годишњици нашег Друштва, евоцирала је успомене на дане студирања.
1936-1941, Војин Ђуричић (1888-1944)
Права је завршио 1910. године у Француској, у Монпељеу. Од 1912-1927. радио је у Министарству финансија. Од 1927-1939. био је директор Државне хипотекарне банке. Кратко време 1939. је био министар финансија Краљевине Југославије, а затим 1939/40. председник општине београдске (градоначелник). Са места је смењен (пензионисан) под притиском тада силовите Немачке, јер су се у књизи „Београд“, издате поводом 100 година београдске општине, нашли и снимци злочина аустро-угарске војске у Првом светском рату.
Са 18 година се 1906. јако заинтересовао за астрономију. Као директор Банке 1929. године је одобрио зајам за подизање објеката Астрономске опсерваторије. Са Ђорђем Николићем се 1937. много заузео око државног обележавања 150. године од смрти Руђера Бошковића. Огласима Хипотекарне банке је много допринео редовном излажењу Сатурна.
Велики значај је придавао развоју југословенског ваздухопловства, како саобраћаја, тако и авиоиндустрије и његових спортских дисциплина
Почасни је члан нашег Друштва. Носилац је француске Легије части највишег степена.
Под нејасним околностима, вероватно по наредби окупационих власти,је 19. маја 1941.потписао акт о престанку рада Југословенског астрономског друштва.
1951-1966, проф. др Радован Данић (1893-1979)
Медицину је студирао у Немачкој и Швајцарској. Хирургију је специјализовао у крвавом Првом светском рату, а формално у Београду. Као студент медицине учесник је свих ратова Србије XX века. Носилац је Албанске споменице.
Као војни хирург радио је у Нишу и Београду. Други светски рат дочекао је у чину пуковника као главни војни хирург Краљевине Југославије. У немачком заробљеништву био је од 1942-1945. У баварском градићу Хамелбургу, у коме се налазио логор југословенских официра, за астрономију га је јако заинтересовао резервни артиљеријски капетан, астроном Перо Ђурковић. Чин санитетског пуковника је задржао и у социјалистичкој Југославији.
Уз помоћ П. Ђурковића, године 1949. превео је обимни Уџбеник астрономије др Елиса и др Бенгта Штремгрена. Нажалост, овај чувени уџбеник није штампан.
Један је од покретача Васионе 1953. и оснивача Народне опсерваторије 1964. и Планетаријума 1970, чији је управник био до 1977. године.
Објавио је неколико књига и радова из медицине и књижица и популарних чланака из астрономије. Обновљеном Друштву је раних педесетих година поклонио телескоп рефрактор са објективом OTWAY 100/1600. У бескућничка времена Друштва, на њему је низ година из свог стана поред Калемегдана забележио неколико стотина посматрања. Поменути објектив је био дар америчког генерала Џона Вотерса, Патоновог зета, коме је Данић спасао живот. Наиме био је тешко рањен марта 1945. приликом неуспешног напада једне америчке јединице на логор у Хамелбургу у коме се налазио.
Тренутно наши сарадници из САД др Милан Мијић, др Предраг Милојковић и др Бранислав Ђорђевић припремају нову рачунарску презентацију посвећену омиљеном професору Данићу.
Више о професору Данићу можете прочитати на линку: https://www.astromm.space/profesor-danic
1966-1970, проф. др Бранислав Шеварлић (1914-2001)
Студије на III астрономској групи Филозофског факултета је уписао 1932/1933. заједно са Ђорђем Николићем оснивачем Друштва.
Радио је на Астрономској опсерваторији (1937-1971, углавном хонорарно), на Грађевинском факултету (1950-1973) и Природно-математичком факултету (1964-1980), где је био први шеф Катедре за астрономију.
Као наставник доста се заузео око писања и превођења (са руског) универзитетских и средњошколских уџбеника. Са проф. др Захаријем Бркићем написао је Геодетску астрономију и Општу астрономију, а самостално Историју астрономске науке од Њутновог доба до наших дана. Са последњом књигом су студенти астрономије добили уџбеничку покривеност целокупног развоја астрономије, јер је Милутин Миланковић раније објавио Историју астрономске науке од њених почетака до 1727.–године смрти Исака Њутна.
Највише његових радова везано је за изучавање промена географске ширине.
Присуствовао је оснивачкој скупштини нашег Друштва 1934, заузео се око набавке Планетаријума и био је главни и одговорни уредник Васионе 1983. и 1984. године.
1972–1974, Ненад Ђ. Јанковић (1911-1997)
Завршио је права. Пре Другог светског рата радио је у Министарсту иностарних послова, а после њега највише времена провео је у Патентном заводу.
Био је један од најбољих познавалаца српских народних представа о васиони и небеским телима и најплоднијих истраживача српске астрономске прошлости.
Објавио је неколико књига од којих је три издала Српска академија наука и уметности. Необјављен му је рад Астрономија у новијој повесници Срба.
Најзаслужнији је члан нашег Друштва – за почасног члана изабран је 1980. године. Часопис Сатурн је уређивао 1940. године, а новопокренуту Васиону од
1953-1972. Један је од највреднијих аутора у ова два часописа. Низ популарних чланака објавио је и у Политикином Забавнику. На Народној опсерваторији је неколико година држао предавања из историје астрономије у оквиру Курса астрономије за почетнике. До смрти је био члан готово свих управа и уређивачких одбора. Као секретар у свом стану сачувао је предратну архиву (и имовину) Друштва. Полазећи углавном од ове архиве, настала је књига Записи и сећања на
Астрономско друштво, која је објављена 1964. поводом 50 година Друштва. Као одани пријатељ Ђорђа Николића покушавао је да створи његов култ.
1979–1982, др Зоран Кнежевић (1949)
Завршио је астрономију на Природно-математичком факултету у Београду 1972. На истом Факултету је магистрирао 1976. и докторирао 1989. године.
Бави се проблематиком кретања малих тела Сунчевог система – теоријом израчунавања сопствених елемената (развио је аналитичку, а са италијанским астрономом Миланијем и прецизнију нумеричку методу), затим хаотичним кретањем астероида, њиховим фамилијама, физичком природом итд.Три године, од 2009. до 2012. је био председник Организационог одбора Комисије бр. 7 за небеску механику и динамичку астрономију Међународне астрономске уније.У знак признања за његов рад, а на предлог италијанских астронома мала планета бр. 3900 названа је Кнежевић.
Један је од најбољих познавалаца живота и дела Милутина Миланковића, свога земљака, Славонца.
Од 2002. до 2014. године је био директор је Астрономске опсерваторије у Београду. Био је председник Националног комитета за астрономију.
Године 2009. је постао дописни, 2015. редовни члан САНУ. Генерални секретар ове наше највише научне и уметничке установе постао је 2020, а председник 2023. године.
1982-2004, др Милан С. Димитријевић (1947)
Завршио астрофизику 1972. И физику 1973. на Природно-математичком факултету у Београду. Бави се астрономском спектроскопијом, астроинформатиком и археоастрономијом. Спада у светски признате истраживаче Штарковог ширења спектралних линија. Улази у ред наших најплоднијих научника и опуларизатора астрономије.
Био је министар за науку, технологију и развој СР Југославије 1993. и 1994. године, директор Астрономске опсерваторије у Београду 1994–2002, председник ДАС-а од 2008. до 2012. и члан више међународних астрономских организација. Уређивао је Serbian Astronomical Journal-а од 1987. до 2002. године. Истиче се и као организатор преко тридесет научних конференција.Например водио је дванаест конференција Развој астрономије код Срба, познатих по обимним зборницима, од којих је десет било под патронатом нашег Друштва.
Сматра се да је са Ненадом Јанковићем дао највећи допринос развоју нашег Друштва. Објавио је низ чланака у Васиони, на чијем је челу био као главни и одговорни уредник од 1985. до 2004. и почев од 2018. године.Познат је и као прецизни евидентичар свога рада и живота; например до 31. 12. 2022. је одржао невероватан број од 492 научно-популарна предавања. Почасни члан Друштва је од 2021. године.
2004– 2011,проф. др Јелена Милоградов-Турин (1935-2011)
Завршила је физику у Београду. Радећи на чувеној енглеској радио-астрономској опсерваторији у Џодрл Бенку, магистрирала је у Манчестеру 1972. Докторирала је у Београду 1982. године.
На Катедри за астрономију Математичког факултета предавала је Радио астрономију и Историју и методику наставе астрономије. Била је председеник Друштва астронома Србије од 1998. до 2002. Један од наших најзначајнијих популаризатора астрономије, а са Радованом Данићем и најомиљенији. Године 1994. је постала
добитник плакете „за изванредне заслуге у програмској делатности Коларчеве задужбине“.
Спада међу највредније чланове нашег Друштва. Главни и одговорни уредник Васионе била је од 1975. до 1982, и управник Народне опсерваторије и Планетаријума од 1995. до 1999. године. За Васиону је написала и наручила низ прилога. Водила је „студентску“ рубрику Прилози школској настави.
После изненадне смрти 2011. проглашена је за почасног члана.
2011, др Миодраг Дачић (1946)
Дипломирао је астрономију на ПМФ 1969. на смеру астрометрије. Године 1976/1977. провео на специјализацији на Пулковској опсерваторији. Магистрирао је 1980, а докторирао на геодетској астрономији под руководством Владете Миловановића на Грађевинском факултету 1999. Са Софијом Саџаков је 1990. године добио Октобарску награду града Београда за рад Београдски каталог двојних звезда.
Као класични астроном, радећи на Меридијанском кругу у Групи за релативне координате учествовао је у изради седам посматрачких каталога звезданих положаја у оквиру програма Међународне астрономске уније.
После 2000. године се посвећује настави геодетске астрономије, коју је држао на Војној академији у Београду и на грађевинским факултетима у Подгорици и Бања Луци.
У Астрономском друштву „Руђер Бошковић“ је деценијама присутан. Од 2008. до 2023. је управник Народне опсерваторије Планетаријума, а од априла 2011. је „председник Управног одбора АДРБ“.
Милан Јеличић