Скупштина Српске академије наука и уметности је 30. марта са 75 гласова изабрала астронома академика Зорана Кнежевића за новог председника Академије. Његов противкандидат композитор Светислав Божић је добио 33 гласа.
Српска академија наука и уметности има корене у Друштву српске словесности које је основано 1841. године.
Академик Зоран Кнежевић је 23. председник САНУ. Наследио је академика Владимира Костића. Поменимо да су на челу САНУ поред осталих били Јосиф Панчић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Слободан Јовановић и Дејан Медаковић.
Биографија Зоран Кнежевића
Зоран Кнежевић је рођен 1949. у Осијеку.
Завршио је астрономију на Природно-математичком факултету у Београду 1972. На истом Факултету је магистрирао 1976. и докторирао 1989. године.
Од 1979. до 1982. је био осми председник Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, које је основано 1934. године.
Бави се проблематиком кретања малих тела Сунчевог система – теоријом израчунавања сопствених елемената(развио је аналитичку, а са италијанским астрономом Миланијем и прецизнију нумеричку методу), затим хаотичним кретањем астероида, њиховим фамилијама, физичком природом итд.Три године, од 2009. до 2012. је био председник Организационог одбора Комисије бр. 7 за небеску механику и динамичку астрономију Међународне астрономске уније.У знак признања за његов рад, а на предлог италијанских астронома мала планета бр. 3900 названа је Кнежевић.
Један је од најбољих познавалаца живота и дела Милутина Миланковића, свога земљака, Славонца.
Од 2002. до 2014. је био године директор је Астрономске опсерваторије у Београду. Био је председник Националног комитета за астрономију.
Године 2009. је постао дописни, 2015. редовни члан САНУ. Генерални секретар ове наше највише научне и уметничке установе постао је 2020, а председник 30. марта 2023. године.